KREATIVNA EKONOMIJA – ŠANSA ZA SRBIJU!

Forum je organizovala Grupa za kreativnu ekonomiju u saradnji sa Privrednom komorom Srbije pod pokroviteljstvom Ambasade Australije u Beogradu od 5. Novembra 2012.

Ambasadorka Australije dr Helena Studert istakla je u svom izlaganju da joj je veliko zadovoljstvo što je Grupa za kreativnu ekonomiju organizovala Forum i prepoznala u njemu značajne potencijale za dalji razvoj integrativnih javnih politika u ovoj oblasti, ali i jacanju biletaerarnih odnosa dve zemlje.  Ona je istakla da su za novu ekonomiju bitne  kreativnost i ljudi i da su australijski kreativni sektor i privreda doživeli dinamičan razvoj zahvaljuljući tome što je najveća pažnja australijske vlade i njenih javnih politika bila posvećena kreativnosti, stvaralaštvu i novim idejama.

Prof.  Dejvid Trozbi sa Makvari Univerziteta u Sidneju rekao da je tokom ovog kratkog boravaka u Srbiji, uočio značajne potencijale u kulturnom životu, otvorenim ljudima, kreativnosti, novim idejama i da veruje da prepoznavanje koncepta kreativnih industrija na nivou javnih politika i njegovo prihvatanje, i te kako može doprineti daljem razvoju ne samo kreativnog sektora u nas, već i šire. U tom smislu, veoma je radostan što na prostoru regiona deluje Grupa za kreativnu ekonomiju koja afirmiše upravo pristup razvoja kreativnog sektora, kakav postoji u Australiji i drugim razvijenim zemljama i to kroz povezivanje nauke i prakse. On se ostvrnuo i na to da danas kreativni sektor u Australiji predstavlja izvor inovacija za druge sektore privrede, ali da je razvoj kreativne ekonomije proces koji traje i na kome je Australija radila skoro 20 godina. Profesor Trozbi je naglasio da je u razvoju kreativnog sektora neizostavna veza između nauke, obrazovanja i privrede i da se javne politike u kreativnom sektoru u Australiji razvijaju zahvaljujući ozbiljnim naučnim istraživanjima u ovoj oblasti, posebno iz domena ekonomike kulture.

Na sesiji posvećenoj nacionalnom kreativnom sektoru predstavljeni su veoma interesantni podaci o razvojnim potencijalima kreativnog sektora u našoj zemlji. Hristina Mikić, izvršni direktor Grupe za kreativnu ekonomiju, istakla je da kreativni sektor učestvuje u zaposlenosti sa 7,3%,  u bruto dodatoj vrednosti oko 10%, da 96% njegove strukture čine mala i srednja preduzeća sa 1-20 zaposlenih. U kreativnom sektoru se ostvari oko 16,8% od ukupnog godišnjeg prometa Srbije,  godišnji rast BDV je od 7- 12%, itd. Kreativni sektor ima potencijala da bude razvojno tretiran, ali je neophodno uspostaviti niz uslova (nefinansijske i finansijske prirode) da bi se taj potencijal i ostvario. Mikićeva je istakla da glavnu prepreku razvoju kreativnog sektora danas predstavljaju javne politike koje nemaju adekvatna rešenja prilagođena specifičnostima kreativnog sektora. O tome svedoče i rezultati dobijeni analizom Grupe za kreativnu ekonomiju, koji su pokazali da je zbog neadekvatne investicione politike i politike finansiranja kreativnog sektora u periodu 2001-2009. izgubljeno oko 10% vrednosti BDV u 2009. godini, te da ukoliko u Srbiji bude nastavljena ovakva politika investicija i zapošljavanja u kreativnom sektoru, u 2013. godini biće ostvaren za 3,5% manji obim bruto dodate vrednosti nego što bise to moglo postići uz primerenije finansijske i druge mere usklađene sa specifičnostima ovog sektora.

Prof. dr Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i finansija izrazio je zadovoljstvo da je organizovan ovakav Forum i da je pokrenuta diskusija o kreativnosti i kreativnim industrijama kao mogućim razvojnim resursima u našoj zemlji, apostrofirajući da one mogu biti značajne u razvoju turizma, ali i šire. Prof. Rikalović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da razvoj kulture i kreativnih industrija treba posmatrati šire, kao uključivanje kreativnosti i stvaralaštva u privredne sektore, bolje povezivanje kreativnog sektora sa ostalim privrednim granama, kao i značaj kreativne ekonomije u ruralnim područjima, a da sve to može biti odgovor na ključne društvene i ekonomske probleme sa kojima se suočava naša zemlja. Marijeta Lazor predsednik Upravnog odbora Klastera kreativne industrije Vojvodine istakla je da treba raditi na afirmaciji koncepata kreativne ekonomije i preispitivanju javnih politika koje bi bile više usmerene ka stvaranju veza između kulture, kreativnih industrija i privrede. Veran Matić, predsednik borda direktora B92 ukazao je da se treba ozbiljno baviti kreativnom ekonomijom i uspostaviti sekretarijat za te namene, naročito na nivou Beograda, koji bi bio multiresornog karaktera. Natasa Pavlović Bujas, direktorka agencije Blumen Group, koja je među prvima u Srbiji mapirana kao pripadnik pravca kreativne  ekonomije, istakla je ključnu ulogu kreativnih industrija u jacanju konkurentnosti domaće privrede i da treba dalje unapredjivati i jačati odnose na relaciji kreativne industrije i tradicionalnih privrednih grana. Na kraju Foruma većina učesnika je izrazila zadovoljstvo što je ovakav događaj organizovan i što je pokrenut dijalog o ključnim pitanjima razvoja nacionalnog kreativnog sektora. Najavljeno je da će glavni zamljučci sa Foruma biti objavljeni u strateškom dokumentu koji će uskoro publikovati Grupa za kreativnu ekonomiju, a koji treba u krajnjem ishodu da posluži u procenjivanju mogućnosti za efikasnu primenu praktičnih rešenja u domenu javnih politika i upravljanja razvojem u kreativnom sektoru.