Na ovo pitanje neki ljudi odgovaraju sa „da“, neki sa „ne“. Činjenica je da Mona Liza nema obrve, ni trepavice, što je još jedna stvar koja već godinama fascinira istraživače, pored njenog čuvenog osmeha i pogleda koji prati gledaoca, kao i mnogih drugih teorija koje prate ovo čuveno delo Leonarda Da Vinčija.
U renesansnoj Firenci vrhunac mode za žene je predstavljalo brijanje obrva i čupanje trepavica. Smatralo se da je to razlog zbog kojeg je Mona Liza naslikana bez obrva i trepavica. Međutim francuski inženjer Paskal Kot tvrdi da su se na najčuvenijoj slici na svetu prvobitno nalazile obrve i trepavice, što je pokušao da dokaže detaljnim skeniranjem slike, ulažući više od 3.000 sati u detaljno ispitivanje. On kaže da se na njegovim snimcima od 240 megapiksela vide tragovi „Mona Lizine“ leve obrve, izbrisane prilikom davnih restauracija.
Međutim, interesantan je efekat tih nepostojećih obrva. Kako nas naš mozak vara i zašto neki ljudi ne vide da ih nema, a drugi to primete odmah?
Činjenica je da naš mozak brže i lakše primećuje, obrađuje i pamti one informacije koje su nam poznate. Shodno tome, mi ćemo skoro automatski odlučiti da ne primećujemo sve one informacije koje su suprotne. Najjednostavnije rečeno, ljudi očekuju da Mona Liza ima obrve, zato što ih imaju sva ljudska bića, i neki jednostavno „ne vide“ da ih ona nema.
Ta pojava se zove voljno slepilo (eng. willful blindness), i znači da ćemo odabrati da ne vidimo nešto što nam se ne dopada, da ga ne primetimo i ne obradimo, jer samim tim taj problem ne postaje naš i ne izaziva nam nikakvo opterećenje ili osećanje nelagode. Neophodno je naglasiti, uzrok voljnog slepila je u ljudskoj biologiji, u načinu na koji funkcionišemo. To nije karakteristika loših ljudi, već je fenomen koji važi za sve nas.
Pre nego poreknete ovo kada ste vi u pitanju (što je sasvim razumljiva reakcija J), razmislite: koliko puta ste bili u situaciji u kojoj ste primetili problem, ali ste odlučili da ga ne vidite? Verovatno ste i vi bili baš ti koji su ignorisali tuđe priče o stvarima koje vam se ne dopadaju. Ne brinite, svi smo ljudi i sve ovo važi za sve nas. Radi se o tome da čak do 85 procenata ljudi koji primete neki problem na radnom mestu ili u svom okruženju, odluči da ne reaguje. Razlozi su mnogi, sada nećemo ulaziti u tu priču, ono što je bitno je: dokle ćemo stići ako tako funkcionišemo? Iako je voljno slepilo fenomen koji važi za sve ljude, opravdava li ta činjenica prepuštanje tome?
Rešenje je, u suštini, jednostavno. Budite svesni mogućnosti poricanja problema i imajte hrabrosti da postavite sebi pitanje: „Jesmo li sigurni da je to najbolje što možemo? Imamo li neki drugi izbor?“
Postavljanjem pravih pitanja dajete drugima priliku da shvate da nisu sami u svojim sumnjama, što će im dati podršku da progovore. Tada se stvara pogodna atmosfera za dijalog koji može rezultirati velikim brojem novih rešenja, originalnih i potencijalno plodonosnih.
Problem se ne može rešiti ukoliko se ne prizna (ne vidi) da on uopšte postoji. Stoga, setite se Mona Lize i njenih obrva pre nego što počnete kritikovati druge ljude, preispitajte prvo sopstvena viđenja i uverenja i DAJTE ŠANSU NOVIM MOGUĆNOSTIMA!
https://www.nationalgeographic.rs/vesti/2970-misterija-mona-lizinih-obrva-i-trepavica.html
