“Sve moram sam/a. Sve mogu sam/a. Ja ću to najbolje.” – poznata su vam zasigurno ova stanja i osećanja. Ako ostajete uvek duže na poslu, ako se beskrajno pripremate za svaki svoj poslovni potez, ako vas iznenadi priznanje kolega/koleginica, ako smatrate da ste samo imali sreće i da će to ko zna kada opet da se desi, ako verujete da nemate dovoljno dara i da je neko drugi baš rođen pod srećnom zvezdom, talentovan i prirodno sposoban… realno vas sputava imposter sindrom.
Iako kod nas malo poznat – imposter sindrom je psihološki fenomen, koga u svetu proučavaju već decenijama. Otkriven je istraživanjem na 100 uspešnih osoba, ali ga svi mi doživljavamo gotovo svakodnevno, u mnogim prilikama. Poslovno i privatno. I upravo zbog toga, veoma često ustuknemo pred prilikom da napredujemo i živimo bolje.
“Imposter: kako nevoljno sabotiramo sami sebe?” – kako da ga prepoznamo i kako da ga savladamo – bila je tema radionice koju je Nataša Pavlović Bujas, direktorka agencije Blumen group, komunikacijski ekspert i mentorka, održala u saradnji sa Udruženjem poslovnih žena. Virtuelna gošća radionice, Zoe Dean-Smith pomogla nam je – video porukom – u prepoznavanju ovog sindroma. Zoe je potpredsednica organizacije Vital Voices Global Partnership (www.vitalvoices.org), koja na globalnom planu radi sa ženama liderima u oblastima ekonomskog osnaživanja i učešća žena u javnom i političkom životu.
Imposter sindrom je psihološki obrazac koga karakteriše naša nevoljna i nesvesna sumnja u sebe, svoja znanja, sposobnosti i rezultate. Iako postoje uverenja da u najvećoj meri ovaj sindrom pogađa žene i uspešne ljude, odavno ne postoji pravilo i doživljavamo ga svi. Najlakše ga možemo prepoznati tako što osluškujemo šta govorimo sami sebi pred neki važan zadatak. Da li su to reči podrške ili reči sabotaže? Da li pronalazimo razloge zašto nešto ne može(mo) ili načine da ipak probamo?
Imposter sindrom teško može da se predvidi, jer nije poznato zašto se on uopšte javlja, ali razlozi mogu biti brojni: pritisci u detinjstvu od strane roditelja, negativan feedback koji smo nekada dobili, anksioznost, prevelika odgovornost..
Pet najčešćih tipova imposter sindroma su:
- EKSPERT – onaj koji se oseća nelagodno kada nema odgovor na svako pitanje. Stalno uči, usavršava se, formalizuje znanje, stiče licence i sertifikate, ali izbegava promociju u javnosti jer se ne oseća dovoljno kvalifikovano.
- “SUPERŽENA ” ili “SUPERMUŠKARAC ” – oni koji uvek ostaju duže na poslu, rade previše, opsednuti su rezultatima, svoj uspeh vide uglavnom kroz osvojena priznanja i nagrade. Forsiraju sebe, forsiraju i druge.
- PREFEKCIONISTI – imaju visoke standarde i za sebe i za druge i smatraju da su greške nedopustive. Zato previše i predugo planiraju, pripremaju i analiziraju pre nego što se u nešto upuste.
- SOLISTA – “sve mogu sam-sama” – ne ume da traži pomoć jer bi se osećao nekompetentno. Retko postavlja pitanja, nema poverenja u motive i kompetencije drugih ljudi – čak i kada radi sa ekspertima samostalno proverava njihove nalaze.
- “PRIRODNI GENIJE“ – sličan „Perfekcionisti“, želi da bude u svakom trenutku u toku sa svim činjenicama i odlaže zadatke dokle god ne stekne potpuni osećaj da prirodno vlada informacijom i situacijom.
Da li se pronalazite u nekom primeru? 🙂
Ipak, na imposter sindrom može da se utiče, da se lakše i svesno sa njim nosi i sa manje stresa preuzimaju i odgovornost i rezultati koji nam pripadaju.
Kako?
- UVID i RAZGOVOR – već samo saznanje donosi nam lakše svakodnevne uvide u sopstvena stanja i odluke, a razgovor o sopstvenim nedoumicama, sumnjama, bojaznima, procenama… u krugu naših saradnika i/ili prijatelja već donosi olakšanje i rešenje.
- REALNOST je često drugačija od našeg stanja i osećanja. Pre svake važne odluke razmislite i napišite – šta su činjenice, a šta vaše misli i osećanja.
- URAĐENO je bolje od SAVRŠENOG. Primetite svakodnevno sve male i velike stvari koje ste URADILI, ne samo one koje vam se gomilaju za sutra. Nagradite sebe povremeno za ostvarene – sigurno mnogobrojne – rezultate.
- GREŠKE su realnost i prilika da spoznamo šta i kako možemo bolje. Umesto griže savesti i samoosuđivanja, razmislite šta ste mogli da uradite DRUGAČIJE.
- 100% SPREMAN nikada nije niko za svaki zadatak! Prihvatite izazov pred vama, a potom, učite, usavršavajte se i korigujte se u hodu.
Hrabrost raste preuzimanjem rizika, a time i samopouzdanje!
Više informacija na:
https://www.psychologytoday.com/us/basics/imposter-syndrome
