Korona virus (Kovid-19) stigao je zvanično i u Srbiju i proizveo kriznu situaciju kako na polju zdravlja i zaštite građanja od brzog širenja virusa, tako i na polju organizacije rada, radnih obaveza i radnog ambijenta. Ekonomske posledice svetske krize već se osećaju u svetu, pa je neminovno očekivati da će ostaviti traga i na našoj privredi.
Opasnost od širenja virusa skoro pa da je jednaka opasnosti od širenja dezinformacija ili mnoštva informacija u kojima zaposleni i građani teško mogu da se snađu i prepoznaju njihovu verodostojnost. U takvoj atmosferi, osim što se dovode u realnu opasnost od samog virusa, zaposleni postaju i manje efikasni i koncentrisani na radne obaveze i rezultate rada provodeći daleko više vremena u potrazi za informacijama i uputstvima kako da preventivno deluju u svom okruženju – poslovnom, porodičnom, društvenom.
Kakav god da nam je lični stav prema proglašenoj pandemiji i mogućnostima širenja zaraze u našem okruženju, kao odgovorna lica na čelu timova, dužni smo da delujemo u dva pravca:
- ORGANIZACIONA KULTURA U DOBA KRIZE:
Sa jedne strane, potrebno je sprovesti konkretnije, pojačane mere održavanja higijene u radnom prostoru, ali ne prenebregnuti i potrebu za propisivanjem uputstava za održavanje svih vrsta skupova koji se u kompanijama i organizacijama realizuju, kao i predvideti mere kada su u pitanju službena putovanja ili prijem delegacija i gostiju iz drugih zemalja. Opšta uputstva stigla su i od Vlade Republike Srbije, no svaka organizacija bi trebalo, da u skladu sa svojim poslovnim kapacitetima, odmah definiše sopstvene mere delovanja u periodu od najmanje tri naredna meseca.
- KOMUNIKACIONA KULTURA U DOBA KRIZE:
Zaposlene u organizaciji potrebno je obavestiti (intranetom, mejlom…) o svim merama koje je organizacija preduzela u kriznoj situaciji, uključujući i savete i mere koje i sami mogu sprovesti na radnom mestu i van njega. Preporučljivo je da se osnovne informacije o samom korona virusu, prikupljene iz relevantnih i pouzdanih izvora (npr: Gradski zavodi za javno zdravlje, Instituti za javno zdravlje itd.) takođe proslede zaposlenima od strane odgovornog lica organizacije. Ove informacije posebno se odnose na načine prenošenja virusa, način zaštite, preventive, prepoznavanje mogućih simptoma i slično.
Određene informacije o preduzetim merama u organizaciji, moguće je komunicirati i na web sajtu i društvenim mrežama, ukoliko u organizaciji postoji takva vrsta komunikacije. Svakako ćete time i svetu pokazati da odgovorno poslujete.
Kriza je i trenutak da vođe timova i rukovodioci pokažu ozbiljnost i odgovornost, ali i savesnost kada je u pitanju organizacija rada, briga o zaposlenima i o rezultatima rada, čineći internu strukturu u organizaciji kompaktnijom i gradeći viši nivo poverenja, upravo suočavanjem sa krizom, umesto sklanjajući se od nje.
Ova kriza nije i neće biti samo kriza na polju zdravlja građana. Ona već ima ozbiljne ekonomske posledice, od kojih se ne možemo tek tako otkloniti. Jer kao rukovodioci timova i odgovorna lica, dužni smo da sagledamo i ekonomske i socijalne momente krizne situacije.
Zato:
- Ne ignorišite krizu i problem, oni neće nestati sami od sebe – naprotiv, umnožiće se na mnogim kolosecima;
- Ne prebacujte odgovornost na „nekog drugog“, ni u organizaciji ni van nje;
- Nekomuniciranje o problemu stvara jednako veliki problem kao i sam problem sa kojim se suočavamo;
- Najveću odgovornost za rezultate rada i radnu atmosferu nose rukovodioci i njihova uloga u kriznim situacijama je najveća,
- Odgovornost rukovodioca jeste i u stvaranju harmonične i sigurne atmosfere na radnom mestu, ali i usklađivanje poslovanja organizacije sa okruženjem i kriznim promenama koje se u njemu dešavaju. Ekonomskim, pre svega.
Stoga – vreme je za konkretno delovanje. Odmah.
