Kako će svet izgledati posle COVID-19?
Pitanje je široko i ukazuje na sve nepoznanice koje će biti deo izazova i za biznis lidere. U pokušaju da se do nekih odgovora dođe već sada, dekan univerziteta „Wharton“ organizovao je konferencijsku diskusiju sa liderima farmaceutske industrije i industrije medicinske opreme, industrije upravljanja investicijama, upravljanja kapitalom i rizičnim kapitalom. Nekoliko zajedničkih zaključaka upućuje i na usložnjavanje buduće uloge biznis lidera u postkovid eri.
Život sa virusom
Period oporavka od ovog virusa neće biti kratak, a ni jednostavan sve dok se ne pronađu adekvatne terapije za lečenje, usporavanje i prevenciju bolesti. Očigledno će biti neophodno da svako od nas nađe svoj model „suživota“ sa virusom, bez značajnog ugrožavanja sopstvenog zdravlja.
U međuvremenu, ljudi su nestpljivi da se vrate načinu života pre pandemije. Međutim, svet u koji se vraćaju više nije isti. Veliko je pitanje kako ponovo izgraditi poverenje građana, zaposlenih i celog društva na način da potpuno sprečimo ponovnu pojavu bolesti ili barem ograničimo njeno širenje.
Stoga, poslovni lideri takođe moraju preispitati prioritete u pogledu zdravlja i zdravlja svojih zaposlenih, i na neki način postati VOĐE PROGRESIVNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE, jer države jednostavno neće moći da finansiraju sve mere, kako u pogledu javnog zdravlja, tako i u pogledu zaštitne opreme i niz usluga za koje smo se do nedavno na njih oslanjali.
Povratak na posao
Poslovni lideri se bore sa pitanjem povratka zaposlenih na radna mesta: kako obezbediti stalnu fizičku distancu, maske i opremu, testiranja…Kompanije će morati da održe veliku fleksibilnost tokom perioda oporavka, da bi adekvatno mogle da odgovore i na buduće slične događaje i nastavile da uspešno štite svoje zaposlene i društvo u celini. Moraćemo da razmišljamo drugačije o mnogim stvarima: smenama na poslu, putovanjima, sastancima, virtuelnom radnom prostoru i eventualnom padu produktivnosti i stepena inovacija.
Sačuvati poslodavce da bi se sačuvali zaposleni
Iako su mnoge države donele mere i stimulativne programe, oni uglavnom obezbeđuju značajna finansijska sredstva za zdravstvene sisteme i zaštitu zaposlenih, zanemarujući zaštitu poslodavaca. Međutim, ako ne sačuvamo poslodavce, postavlja se pitanje ko će plaćati zaposlene? Situacija je još i teža u zemljama sa nedovoljno razvijenim tržištem kapitala, jer je kapacitet podrške malim biznisima veoma mali.
Vlade moraju još mnogo da rade da bi pomogle malim i srednjim preduzećima, pogotovo onima koji nisu potpuno solventni zajmoprimci i koji nisu uspeli da sve svoje troškove pokriju u periodu krize. Ta preduzeća su zaista u opasnosti i mogu opstati samo uz programe državne pomoći.
Više informacija: https://knowledge.wharton.upenn.edu/article/post-crisis-world-changes-coming/?utm_source=kw_newsletter&utm_medium=email&utm_campaign=2020-05-05
